Morate se prijaviti da biste napisati komentar ili otvoriti novu temu.

Vanzemaljski život u Sunčevom sistemu

Od kada je čovek shvatio da njegov svet nije centar univerzuma, da je njegova zvezda samo jedna od mnogobrojnih koje takođe mogu imati planete slične Zemlji, javlja se misao da život postoji i van našeg sveta. Da li je to zaista moguće (više o tome u tekstu "Da li smo sami - i zašto?" https://www.logicno.com/zivotni-stil/da-li-smo-sami-i-zasto.html )? Bilo bi pravo čudo da je Zamlja jedini dom života ali bi bilo neobično čak i da je jedino naseljeno mesto u Sunčevom sistemu uprkos surovim uslovima na drugim mestima (uvek imajte na umu da ovo "surovi uslovi" važi samo sa naše tačke gledišta).

Prvo se mislilo da života ima na Marsu i takvo razmišljanje je bilo vrlo aktuelno sve dok tamo nisu stigle sonde koje su nam poslale slike suvog, pustog sveta. Tada je postalo jasno da ako na Marsu ima života, on je ograničen na vrlo primitivne organizme. Pa ipak, otkriće čak i takvih organizama bi bio ogroman uspeh jer bi definitivno bilo rešeno jedno od najvažnijih pitanja. Instrumenti su otkrili da iako vode nema na površini, ona postoji ispod površine i upravo ta mesta su najpogodnija za početak istraživanja.

Ali nije Mars jedino mesto za koje se pretpostavlja da ima života. Novija posmatranja Venere su pokazala čudnu pojavu: njena površina se ne vidi na isti način sve vreme, povremeno se javljaju nekakvi oblaci koji otežavaju posmatranje. Još je interesantnije što se ti oblaci javljaju sezonski! Tada se javila pretpostavka da se ti oblaci sastoje od mikroorganizama koji se hrane sumporom prisutnim u atmosferi Venere. Za čoveka to jesu krajnje ekstremni uslovi ali takvi organizmi postoje i na Zemlji - nalaze se u gejzirima na dnu okeana na strašnom pritisku, na temperaturi i preko 300 stepeni i hrane se sumporom.

U Sunčevom sistemu ima ekstrema i na suprotnoj temperaturnoj strani. Saturnov mesec Titam ima sličan režim padavina i "vodotokova" kao Zemlja ali je vrlo bitna razlika to što "vodni režim" ne gradi voda već tečni ugljovodonici - uglavnom metan i etan. A to znači da je tamo temperatura veoma niska, oko -180 stepeni Celzijusa. Temperatura jeste niska ali je život neverovatno prilagodljiv, milijarde godina su mogle biti dovoljne da se javi neko oblik života kome takvi uslovi odgovaraju.

Ipak, od svih objekata Sunčevog sistema, najpovoljniji uslovi za život posle Zemlje (za nas najpovoljniji) su na Jupiterovom mesecu Europi. Do skora se malo znalo o njemu ali sada sve više zaokuplja interesovanje naučnika. Europa. Iako ni danas nemamo previše informacija o ovom nebeskom telu, ono što se pretpostavlja na osnovu prikupljenih podataka je da su tamošnji uslovi za život iznenađujuće dobro uklopljeni.
Europa je daleko iza "habitabilne zone" (udaljenost od Sunca na kojoj njegova toplota omogućava postojanje vode u tečnom stanju) ali zato ima jezgro od gvožđa i nikla (slično kao Zemlja) koje se usled gravitacionog delovanja Jupitera konstantno greje a toplota se širi na celo nebesko telo. Kako je površina Europe po svoj prilici pokrivena debelim slojem vode, njena površina je stalno zaleđena (zbog velike udaljenosti od Sunca) ali taj led je dobar termički izolator koji omogućava okeanu ispod sebe da bude u tečnom stanju. Dokaz za postojanje ovog okeana je povremena pojava "sprejeva" - tečna voda ispod leda pod pritiskom bude izbačena kroz pukotinu na ledu visoko iznad površine baš kao kakav džinovski sprej. Još jedna vrlo bitna informacija u vezi ovih "sprejeva" je da su naučnici u toj vodi zapazili i molekule vrlo kompleksnih organskih jedinjenja.

Ako Europu pokriva okean onda je temperatura njegove vode prilično ujednačena. Porast temperature izaziva rast pritiska koji biva smanjen izbacivanjem vode u obliku spreja... i zbog toga temperatura njenog okeana može biti sa vrlo malim oscilacijama - možda čak manjim nego kod naših okeana. Temperatura spoljne sredine je vrlo bitan faktor za pojavu života, što je temperatura ujednačenija to je verovatnoća pojave života veća. Onda imamo ledeni omotač koji osim toplotne izolacije štiti okean od kosmičkog zračenja, od manjih kometa, meteorita. U slučaju udara većeg meteorita koji je u stanju da probije ledenu koru rupa na ledu bi se brzo zatvorila novim ledom zbog niske spoljašnje temperature.
Život na Zemlji je prošao kroz više perioda masovnih izumiranja koja su posledica velikih prirodnih katastrofa. To su uglavnom bile masivne erupcije vulkana i udara velikih meteorita koji su dizali velike količine prašine i pepela u atmosferu. Zamislite situaciju kada 80-90% organizama izumre u roku od nekoliko godina ili decenija! U takvim slučajevima životni uslovi se drastično menjaju i preživljavaju samo najprilagodljiviji organizmi koji su sposobni da opstanu u novim uslovima. Ali ako bi meteorit udario u okean šteta po živi svet bi bila minimalna. Dakle, ako bi neki meteorit uspeo da probije ledenu koru na površini okeana Europe (čija se debljina procenjuje i na 100 km) šteta po (mogući) živi svet tamo bi bila minimalna. Meteoriti su u najvećem broju slučajeva udarali u Zemlju jer su bili privučeni njenom gravitacijom (naravno, ukoliko proleću u njenoj blizini). Europa je toliko sićušna u odnosu na Jupiter da je njen gravitacioni uticaj beznačajan i u nju može udariti samo meteorit kome se ona slučajno našla na putu.

___________________________________________

Malo je mesta u Sunčevom sistemu koja imaju tako povoljne životne uslove kao Jupiterov mesec Europa. Ne samo što su ti uslovi povoljni već su i vrlo stabilni tokom velikog vremenskog perioda - sasvim moguće mnogo duže nego na Zemlji. Takvi uslovi ne da su mogli dovesti do razvoja mikroorganizama već su mogli omogućiti pojavu raznovrsnog i brojnog života koji je imao dovoljno vremena da se razvije do inteligencije - možda i milionima godina starija od ljudske civilizacije? Naravno, već sam napravio puno pretpostavki, na jednima gradio sledeće ali ovde se govori o verovatnoći. Ako je tačno da na Europi postoji okean ispod ledene kore sve ostalo pretpostavljeno je moguće. Mi uglavnom život posmatramo kao nešto što smo već videli ali vodeni svet može (mora) biti značajno drugačiji od našeg pa bi tako i inteligentna bića bila drugačija i fizički i mentalno i imali drugačiju filozofiju od naše.

Do sada je astronomija bila nauka sa vrlo ograničenim mogućnostima za posao - malo je instituta na svetskom nivou a ne samo kod nas tako da je astronom uglavnom radio kao profesor fizike. Obzirom da to nije lak fakultet čovek je morao biti pravi entuzijasta da bi ga upisao (i završio). Ali zahvaljujući novim tehnologijama mogućnost istraživanja svemira naglo raste i samo je pitanje vremena kada će se naći prvi tragovi koji će sa velikom sigurnošću ukazivati na prisustvo života na nekom udaljenom svetu. Od tog momenta istraživanje svemira će se toliko ubrzati da će se njegov razvoj moći uporediti jedino sa informatičkom revolucijom.

Solarni sistem je jako mali. U nekim SF pričama autori se poigravaju s mogućnošću koloniziranja Mjeseca i ostalih planeta pa čak i asteroida. Naravno takve kolonije su i dalje jako ovisne o resursima sa Zemlje i ne bi mogle opstati bez njih. Nisam evolucionist ali ne isključujem neki oblik života a da nisu bakterije samo takav oblik je prilagođen uvjetima na svojoj matičnoj planeti. Da ih dovedeš na Zemlju ne bi preživjeli isto kao što ni Zemljanin ne bi opstao npr. na Plutonu. Ipak ako ih ima u solarnom sistemu ne vjerujem da se radi o nekoj hi-tech civilizaciji već više na stupnju troglodita. Izvan solarnog sistema je druga priča ali odavde treba početi i jako smo daleko od toga da obiđemo i istražimo relativno mali naš solarni sistem. Ne bi me puno iznenadilo da se nešto nađe ali ne očekujem ništa spektakularno a kamoli da su razvijeniji od nas koji smo isto na vrlo primitivnom stupnju razvoja iako se sada čini da smo neki hi-tech. Zakoračili jesmo ali dok ne budemo imali izletničke kompanije za turizam po solarnom sistemu nemamo se pravo nazivati hi-tech civilizacijom. Tek onda će se pojaviti težnja za daljim putovanjima iako mislim da će prije sve otići u neku stvar nego što dođemo na taj stupanj razvoja.

Za sada su ovo samo pretpostavke Max ali pretpostavke zasnovane na prikupljenim podacima, iskustvu sa životom na Zemlji i logici. Kao što sam već rekao život je izuzetno prilagodljiv - žilav i javlja se, opstaje pa i napreduje u (za nas) neverovatnim uslovima. Sada ću se koncentrisati samo na dva detalja: temperatura i dužina trajanja stabilnih uslova.

I na Zemlji se život javlja u vrlo hladnom okruženju. Severni ledeni okean je naseljen raznim vrstama ribe, tamo se mogu sresti i sisari - foke, beli medvedi. Na Južnom polu pingvini... Dakle, na vrlo niskim temperaturama i kod nas život buja. Ali ti organizmi su mogli da nastanu u toplim krajevima pa da se kasnije prilagode hladnim što je uglavnom i bio slučaj. Mislim da život na Europi nije imao taj luksuz. Razvoj života (hemijske reakcije uopšte) je sporiji na nižoj temperaturi i to je u mnogim situacijama ograničavajući faktor. Međutim, mi se stalno vezujemo za uslove na Zemlji, uopšte nije isključeno da postoji oblik života koji buja samo na niskoj temperaturi.

Kada gore napisanom dodamo (po svemu sideći) dug vremenski period stabilnih uslova na Europi bez obzira što je u pitanju niska temperatura onda imamo MOGUĆNOST razvoja života i iznad našeg maksimuma.

p.s. Stepen razvijenosti neke civilizacije je vrlo subjektivna stvar. Možda neka civilizacija uopšte nije imala tehnološki razvoj ali je razvila mogućnost da deluje na materiju recimo mislima (pa joj zato mašine i nisu potrebne). Da li bi to bila hi-tech civilizacija? Zavisi koga pitaš...

Citat od Shumadinac

"p.s. Stepen razvijenosti neke civilizacije je vrlo subjektivna stvar. Možda neka civilizacija uopšte nije imala tehnološki razvoj ali je razvila mogućnost da deluje na materiju recimo mislima (pa joj zato mašine i nisu potrebne). Da li bi to bila hi-tech civilizacija? Zavisi koga pitaš..."

 

Mislim da smo imali već nešto slično samo je palo u zaborav i stavljeno pod zabranu. Atlantis ili Atlantida ali rekli su da nije to bilo pa neka im bude. Ali recimo ako je ipak bio taj Atlantis ja bih ga svrstao u hi-tech civilizaciju. Za sama putovanja svemirom ipak trebaju strojevi tj. nešto što može putovati tako daleko. Ako ništa zato jer astronauti trebaju imati posebne uvjete da bi uopće preživjeli takvo putovanje. Čitao sam dosta o teleportaciji za koju također trebaju strojevi. Teoretski lijepo zvuči ali u praksi kad bi se došlo do toga je jako opasno jer se moraš dezintegrirati na jednom mjestu da bi bio teleportiran na drugo. Pa neka traje sekundu ali tu sekundu te nema nigdje pa ako bi bilo izvedivo mislim da je ekstremno rizično i da bi moglo imati opasne posljedice. Ipak je najsigurnije ploviti svemirom makar duže traje. Što se tiče razvoja života ja ne bih isključio ni onaj na ekstremnim vrućinama. Ne mora biti blizu našem Suncu ali negdje u blizini neke zvijezde na nekom planetu samo što bi oni bili prilagođeni toj vrelini. Njima bi možda najtopliji krajevi naše planete djelovali jako hladno.

 

Zatim ne bih uvjetovao ni vodu. Nama treba voda i ne možemo bez vode ali možda neki mogu bez nje. Nije nemoguće osim što bi susret takvih civilizacija bio pun čuđenja jednih prema drugima. Ako se traži planet recimo za kolonizaciju onda bi nam svakako trebala voda jer takav nam je organizam. Teoretski na svakom planetu ili satelitu moguć je inteligentan život prilagođen tamošnjim uvjetima ali ipak ovaj svemir djeluje prilično rijetko naseljen. Samo daleko od toga da smo sami u svemiru, ni solarni sistem nismo obišli. U svakom slučaju djelovanje mislima na materiju bio bi hi-tech ali ako se zažele putovanja morali bi nešto smisliti čisto radi simuliranja uvjeta na matičnoj planeti. Ne vjerujem da je neka vrsta baš toliko prilagodljiva da bi mogla opstati bilo gdje. Osim tih bakterijica, mislim da se to može svugdje naći ali njih ne računam u takav oblik života. U usporedbi s čovjekom bliže su mu i kokoši od bakterija, da sad ne spominjem pse, mačke, majmune i ostale pametne životinje ili pingvine koje si spomenuo, vrlo inteligentna vrsta ptica.

Citat od Max Payne od 02/09/2019, 0:11

 

 

"Za sama putovanja svemirom ipak trebaju strojevi tj. nešto što može putovati tako daleko. Ako ništa zato jer astronauti trebaju imati posebne uvjete da bi uopće preživjeli takvo putovanje. Čitao sam dosta o teleportaciji za koju također trebaju strojevi. Teoretski lijepo zvuči ali u praksi kad bi se došlo do toga je jako opasno jer se moraš dezintegrirati na jednom mjestu da bi bio teleportiran na drugo"

 

Sigurno si čuo za savijanje kašike mislima ali da li si čuo za kineskog sveštenika kome je telo mirisalo bez ikakvog vidljivog razloga? Za drugog kažu da je bio u stanju da "materijalizuje" jabuku u ruci - isključivo mislima. Meni je omiljena priča o onom svešteniku za koga su se kleli da je istovremeno bio na dva mesta koja su udaljena stotinama kilometara.

Oduvek je bilo manipulacija ali postoje stvari koje su na granici da postanu činjenice (a još uvek nisu činjenice jer se istina pažljivo krije). Nisam verujući ali sve više shvatam da je materijalni svet samo mali deo i to vrlo ograničen, sveta u kome živimo.

Naravno da sam čuo za savijanje kašike pa i vidio na svoje oči nešto slično. Djelovanje na materiju može se manifestirati i pucanjem stakla ili čaša ali tu ima dosta štete pa nije praktično. Na prozorima treba staklo, čaše trebaju za piće pa nije ni svaka moć za korist. Zabilježeni su i slučajevi divljanja električnih aparata a zanimljiv je i slučaj fantomskih telefonskih poziva. Telefon zvoni ali poziv nije registriran i uz svu današnju špijunsku tehnologiju nemoguće je ući u trag pozivu jer čovjekov um nema broj niti išta po kojem ga tehnološki mogu locirati. Ljudi su si sami krivi što su se odrekli svojih moći i postali "dnevnosvijestaši" praveć se da pojma nemaju i svijetom hodaju kao beskičmenjaci (onaj dio koji se pokorio). Ne trebaju čovjeku drugi naprednjaci iz komšiluka ako je zaista čovjek i ako je barem djelomično svjestan punine moći iz zabranjenog sjećanja prije Pada što simbolizira rušenje ljudske vrste na robovsku razinu. Komšijska obostrana suradnja bi svakako donijela korist ako se nađemo na istim radio valovima tako da nisam protiv takve suradnje samo što ne vjerujem ni da će se kritična masa vratiti praiskonu niti da u solarnom sistemu imamo takvih sličnih. Nešto mi vuče da smo i takvi kakvi jesmo najjači u ovoj ŽNJ ligi solarnog sistema ali ne smijemo se zadovoljiti s tim.

 

Originalne ljude usuđujem se nazvati Homo Superior a nama se prodaju priče o prototipovima Adamu i Evi koji su krivi zbog želje za spoznajom pa su prognani iz Raja od strane nekog psihopata. Idealna fora za psihološku neutralizaciju pojedinca jer spoznaja postaje Zlo i zato volim za sebe reći da sam jako loš momak a mogu biti još gori. Za materijalizaciju čak postoji neki trik ali nisam se dublje bavio time. Navodno je Sai Baba znao koristiti te trikove. Nije jednostavan i djeluje kao moć jer radi se o multidimenzionalnom triku ali detalje ne znam. U vezi bilokacije to se vezuje za puno "svetaca" dok je u katoličkoj tradiciji najrazvikaniji neki Portugalac Antonio koji je živio u Padovi u Italiji pa ga ovdje nazivaju Sv. Ante Padovanski. Ako imaš energije i razvijene ESP vještine nije neki problem samo što original ima organizam a bilocirana kopija nema nego je samo gušća projekcija vidljiva unutar 5 čula koja su jedna vrsta zatvora za svijest. Naravno da nam trebaju ali zašto postavljati granice na 5 čula kad ni šesto čulo ne mora biti konačno? Opasnost postoji ako se nešto dogodi projekciji da original može umrijeti ali to nije pravilo nego recimo jedna vrsta rizika.

 

Castaneda je pisao o starosjedilačkim šamanima Meksika. Oni su se projicirali u obliku životinja što isto jest jedna vrsta bilokacije samo što projekcija nije kopija fizičkog tijela nego ima drugi oblik npr. vukovi, kojoti, pume, mačke, ptice itd. Tu je isto upozoreno na opasnost jer ako se projiciraš kao kojot i pokupi te auto možeš umrijeti ako nisi dovoljno jak ali u svakom slučaju osjetit ćeš bol kojotove projekcije ako preživiš jer i to je dio tebe. Čisto materijalističkom mentalnom sklopu je to nemoguće i zato su poluđivali na psihotropnim biljkama jer težili su materijalnoj pohlepi a vidjeli su ono što im ruši sve njihove lažne slike svijeta. Psihotropne biljke same po sebi mogu probuditi uspavane moći ali prvo treba srediti nerede u glavi i naći poznavaoca biljki. Ne odgovara svima isto i svatko treba naći pravu kombinaciju za sebe. Nekom će peyotl leći, nekom bi mogao i naškoditi ali sigurno je jedno: bez spremnosti da se prihvate najbrutalnije vizije i s orijentiranošću na materijalno rezultat će biti ludilo kakva god bila kombinacija psihotropnih biljki. Budući da živimo u materijalnom svijetu treba naći kompromis sa svim tim. Castaneda je kompromis nazvao kontrolirano ludilo. U praksi ako baš nešto znaš ti si njima lud jer brane iluziju pa su kao normalni. Ti se osjećaš najnormalnije i oni tebi izgledaju ludi. Tako ispadnu svi luđaci a ludilo valja držati pod kontrolom 😀

Izbornik