Morate se prijaviti da biste napisati komentar ili otvoriti novu temu.

Potencijal saradnje dijaspore i matice

Ljudi na Balkanu prilično teško žive a osnovni razlog za to je hronični nedostatak posla koji vodi velikoj ponudi radne snage što opet konstantno obara cenu rada. Državase okrenula "slobodnom tržištu" i nije joj previše bitno šta rade poslodavci sve dok uspeva od njih da naplati porez. Povoljni krediti i podsticajna, bespovretna sretstva popravilu dobijaju samo "podobni"zato čovek ovde teško može računati na pomoć države i njenih institucija. Čak je i Crkva, koja bi mogla da ima mnogo značajniju ulogu u razvoju društva, odabrala da "ne talasa" - odabrala sigurnost umesto borbe za svoje stado. Malo je snaga koje bi mogle da promene ovakvu situaciju ali ih ima - a jednaod njih je dijaspora.

Kada se spomene dijaspora mnogima je prva asocijacija "krava muzara". "Oni imaju mnogo para, neće im mnogo faliti ako koje milionče ostave nama" - kakav debilizam! Ti ljudi su zaradili boreći se protiv mnogo većih lopova nego što su ovdašnji a misle da ih "prevedu žedne preko vode". Ljude koji otvorenog srca žele da pomognu svom narodu su pokušavali da prevare za bilo koliku svotu bez obziro što će tako zatvoriti vrata za svu potencijalnu narednu pomoć. Ljudi sa iskustvom nisu smeli da veruju političarima preko kojih su neki projekti pokretani. I moralo se pristupati sa pozicija tržišnog pristupa bez obzira što se radi o pomoći - ulaganje u održivi razvoj. Ako se radi o prirodnoj katastrofi onda se nema izbora, ljudima je potreban smeštaj i hrana i to odmah ali ako se pomoć daje u "normalnim" okolnostima ona će biti upotrebljena za "krpljenje rupa" koje će se ubrzo ponovo javiti ako ne postoji kontinualan izvor prihoda. Najkorisnija pomoć je ona koja omogućava dalji razvoj a koja može biti u obliku novčanog ulaganja, tehnologije ali i informacija može biti ništa manje vredna pomoć.

Pomoć dijaspore je poželjna u više oblasti. Prvo i osnovno je pomoć za očuvanje nasleđa. Pod nasleđem ne mislim na kulturno kao što su pismo, književnost, folklor... već ono koje smo gradili vekovima. Stari zanati izumiru - mnogi su već zaboravljeni. Država oslobađa od poreza stare zanate ali kako može jedan abadžija, opančar, ćurčija... da se nose sa konkurencijom iz Kine. Iako je posao opančara u današnje vreme malo bitno zanimanje to je naša istorija, naše nasleđe. Ostaće zapisano da je taj zanat postojao, ostaće i dosta materijala o samom poslu - kako se radio ali za svaki zanat je neophodno i iskustvo, neophodno je da se posao radi neko vreme uz iskusnog majstora koji će pokazivati finese a kad poumire ovo malo majstora koji su još živi sa njima će i njihovi zanati da nestanu. Neće više biti opančara ali neće biti ni mlinara ili kovača što je mnogo bitnije. Još gore - koliko mladih devojaka zna da isplete čarape? Taj broj se više ne izražava u procentima, čak ni u promilima. U stvari, mali procenat zna da kuva!?! Da li mislite da je cepanje drva jednostavno? Onda niste gledali tinejdžera kad prvi put uzme sekiru u ruke... Navikli smo da za sve što nam treba skoknemo do supermarketa i to je sasvim u redu - tamo imamo veliki izbor i možemo da biramo ali istorija nas uči da pre ili kasnije posle perioda relativnog blagostanja dolazi težak period. Čak i ako nismo zainteresovani za nasleđe da li smemo rizikovati da potomstvo ostavimo potpuno nespremno na promenjene uslove života?

Moj predlog po ovom pitanju bi bio da se napravi etno selo ali ne onako kako se danas radi (brvnare, suveniri - i to je to) već da se napravi potpuna rekonstrukcija sela iz predindustrijske ere sa što približnijim tadašnjim načinom života. Formiraju se 2-3 garniture žitelja koji bi se smenjivali na recimo dve nedelje i kojima bi život u tom selu bio posao. Takvom projektu bi samo u početku trebalo subvencionisanje da bi vrlo brzo, posebno uz veze dijaspore i reklamu turističkih agencija počeo da ostvaruje zaradu. I tako se jednim potezom pravi višestruka korist: nasleđe nastavlja svoj život, posetioci bi mogli uživo da prisustvuju, da postavljaju pitanja pa i da se oprobaju u poslu - i da ostanu neko vreme na obuci, zašto da ne? Veći broj ljudi koji su inače bez posla dobija stalno, dobro zaposlenje, takvo selo kao turistička atrakcija postaje dobra reklama za turizam regiona uopšte, ostatak zarade se može uložiti u proširenje projekta ili u neke druge...,
-----------------
Na ovom portalu smo puno puta diskutovali o evidentnom opadanju kvaliteta školskog obrazovanja, o sve lošijem vaspitavanju dece, o sve većem napuštanju nekadašnjih moralnih vrednosti - ili je možda preciznije reći o njihovom preoblikovanju. Džaba nama veliki intelektualni potencijal dece ako on ostaje neiskorišten. Verujem da je dijaspora zainteresovana ne samo za nasleđe svog naroda - svojih korena već i za njegovu budućnost. A bez sposobnog potomstva budućnost je prilično mračna. I za ovaj problem rešenje nije previše komplikovano.

Obzirom da je državni sistem obrazovanja nedovoljno efikasan potrebno je napraviti alternativni. U čemu bi se on razlikovao od državnog? Državni sistem obrazovanja je "ponavljački", deca nisu učesnici u procesu učenja već manje-više gradivo uče napamet koje još brže zaboravljaju. Najkvalitetnije znanje je ono do koga se dođe razmišljanjem a naša deca se ne podstiču na aktivno razmišljanje već se od njih traži da ponove ono što su čuli od nastavnika-profesora ili pročitali iz knjige. Diskusije na času praktično nema dok je sukob mišnjenja potpuno nepoznata kategorija. O fizičkom vaspitanju dece ne smem ni da razmišljam. Ta "alternativna" škola bi trebalo da okupi psiho-fizički najbolju decu koju bi najbolji učitelji učili da RAZMIŠLJAJU. Znam da je izraz "najbolji" prilično relativan u ovom slučaju ali bi trebalo težiti njegovom što preciznijem ostvarenju. Takođe znam da mnogim moćnom akterima ne odgovaraju deca koja umeju da misle ali kada sam rekao da je rešenje jednostavno nisam rekao da je lako.

Deca u toj školi ne bi učila samo državnim programom propisano gradivo već bi učila mnogo više i iz raznih oblasti - od sticanja vrhunske fizičke spremnosti do sticanja znanja potrebnog za rukovođenjem velikih kompanija, razvoja novih tehnologija, "plivanja u mutnim geopolitičkim vodama"... ali uz očuvanje pravih humanih, moralnih vrednosti (znam da su "prave moralne vrednosti" vrlo diskutabilan termin ali ako postoji dilema onda Božije zapovesti mogu biti dobra polazna tačka). Ta deca bi bila nada za svetlu perspektivu naroda (i to ne samo svog naroda jer bi njima patriotizam bio prioritet a ne nacionalizam), posebno ako bi imala podršku dijaspore na svom daljem putu. U najboljem slučaju (ili bi samo bilo pitanje vremena) ta "alternativna" škola bi postala seme koje bi se zasejalo širom zemlje.
-----------------
Možda je najrealnije početi sa mini i mikro poslovnim projektima. Mnogi naši ljudi imaju dobre poslovne ideje ali im nedostaje finasiranje ili neka vrsta logistike (i sam ću otvoriti nove teme sa nekim idejama). Ponekad je prosto neverovatno koliko je očigledna poslovna prilika a ipak je niko ne iskoristi. Evo primera: cena sirove vune već duže vreme je toliko niska da je seljaci pale jer nemaju računa da je prevoze do kupca. U isto vreme naši ljudi širom sveta a posebno u hladnijim krajevima bi vrlo rado kupili "hand made" vunene čarape ili džempere. U kapitalističkom načinu razmišljanja takva prilika se ne propušta. O čemu se onda radi? Vrlo jednostavno - mala je zarada, veliki trgovci neće da gube vreme na tako nešto a mali nemaju mogućnosti. Jedini način da ovaj posao zaživi je da se posrednici odreknu velike zarade i na taj način kupci dobiju proizvod po prihvatljivoj ceni koja bi bila poštena nadoknada pletiljama jer da bi se dobile kvalitetne, "tvrde" vunene čarape vuna se mora ručno presti što je veliki posao, pa onda pletenje. Još ako se ukrašava...
Novac može da se donira za izgradnju crkve i tako omogući sunarodnicima u otadžbini da ima bogomolju u svom selu, može da se donira za izgradnju mosta i tako znatno skrati put ljudima koji su gubili silno vreme i gorivo putujući do drugog, udaljenog ali jedinog mosta. Novac ali je ponekad dovoljno uložiti samo vreme ili poslovne veze i omogućiti zemljacima da se bave poslom koji im može podići standard ili se razviti u odličan posao. Kako bi se gore opisani posao razvijao? Negde u ovčarskom kraju (Zlatibor, Pešter, Vlasina...) smestiti modernu mašinu za pranje i rasčešljavanje ("drndanje") vune i krenuti u pravljenje mreže kooperanata koji bi davali svoju vunu i dobijali je natrag sremnu za pređu a onda i za pletenje. Uz dobru cenu za ispletenu robu lako bi se našli odgovorni kooperanti a uz veću količinu robe i organizacija posla bi bila lakša. U današnje informatičko doba lako bi se organizovalo da sva roba bude sa poreklom tako da bi kupci mogli ocenjivati proizvođače što bi bila određena garancija novim kupcima. Moglo bi se organizovati i naručivanje veličine, vrste rada, dezena... Uz dobru volju (a zašto da je ne bude ako su svi na dobitku?) mogućnosti su neograničene.

______________

Ali koliko god bila dobra volja onih koji žele da pomognu uvek će se naći oni koji žele da dođu do novca prevarom, makar bio mali novac u pitanju, makar zbog toga dođe do gašenja celog projekta. To je u suštini osnovni razlog zašto do ovakve saradnje odavno nije došlo. Taj problem je lako rešiv: zaposliti "ajkulu" od menadžera koji će lako i brzo da saseče u korenu svaki pokušaj malverzacije. Proizvodi od vune su mali posao da bi se angažovao menadžer ali zamislite - kod nas se i koža baca... Imamo dosta sirovina koje bi se mogle iskoristiti, imamo dosta talentovanih ljudi koji bi mogli te sirovine pretvoriti u ručni rad koji ima mnogo veću vrednost od industrijskog proizvoda - samo je stvar organizacije da taj posao zaživi. U početku da se roba organizovano prodaje za naše ljude u dijaspori ali sa perspektivom da postane mnogo veći posao, da se formira prodajni lanac tipa "made in Serbia, Croatia...". Možda jednom ipak prevaziđemo zavist i počnemo da se pomažemo i na lokalnom i naglobalnom nivou od čega bi imali samo korist - ne vidim kako bi imali štete (politiku sam isključio iz ove jednačine, nju je neophodno udaljiti bilo milom ili silom).

Odličan osvrt Šumadinac. Dao sam ti jedan lajk, a da sam mogao kliknuo bih pet puta. 🙂

Hvala kolega, drago mi je da slično mislimo.

Velika je šteta što malo ljudi posećuje forum. Toliko je interesantnih sekcija da sam mislio da će nove teme samo da "pljušte" ali je odziv jako slab. Posebno me čudi da nema pokušaja poslovnog povezivanja - da li nam toliko dobro ide da nema potrebe za unapređenjima?

Lijep Pozdrav Kolege obojica ste u pravu. I što se tiče teme i Foruma. ja sam često ovdje. nije neka utjeha znam ali često posjećujem forum. I mislio sam da će nas biti više.

Radi se na tome na bude puno više osoba na forumu.

Morali smo blokirati registraciju zbog masovnog spama.

Potrebna je jedna doza transparentnosti, bez koje konstruktivni razgovori nisu mogući.

Nakon odmora ćemo krenuti kako smo zamislili.

Hvala na obavijesti.

Izbornik