Morate se prijaviti da biste napisati komentar ili otvoriti novu temu.

Bolja kuća - solarno grejanje

Kada se govori o autonomiji prvo mi na pamet padnu sopstveni izvor hrane i energije. Za hranu je jasno ali za energiju nije baš jednostavno. Iako imamo obilje energije (na prvom mestu mislim na energiju Sunca) uglavnom je problem njeno konvertovanje i skladištenje. Iz dana u dan se javljaju novije generacije solarnih kolektora sa sve većim stepenom korisnog dejstva kao i nove generacije baterija koje mogu primiti sve veće količine električne energije. Ali sve je to još uvek preskupo za običnog čoveka, ja ću se ovde osvrnuti na mnogo "prizemniju" stvar - na solarnu toplotnu energiju.

Naše prostore Sunce obasipa i sa preko 1kW ukupne energije po metru kvadratnom od kojih smo mi u stanju da običnim bakarnim izmenjivačem sakupimo čak do 50% u obliku toplotne energije. Pa ipak, mali je procenat ozbiljnih sistema solarnog grejanja, posebno na našim prostorima. Pokušaću da predstavim jednostavniji sistem koji rešava više problema prisutnih u najčešćim sistemima.

Kao akumulator toplote je najbolje koristiti vodu. Ona ima vrlo veliki toplotni kapacitet (može apsorbovati veliku količinu toplote) a cena... To znači da nam je potreban i bazen za vrelu vodu koji bi trebalo da bude toplotno izolovan i pravi se uglavnom od armiranog betona (ovde bih molio kolege sa više informacija i posebno iskustva da se uključe sa savetima). Kapacitet tog bazena bi trebalo da bude od 100 do 500 metara kubnih u zavisnosti od veličine i izolovanosti kuće, od površine solarnih panela... Bilo bi poželjno bazen ukopati na južnoj strani u odnosu na kuću, gornju ploču uraditi pod kosinom okrenutom prema Suncu i da voda u bazenu bude po visini ispod najnižeg radijatora (i tako biti u mogućnosti da se primeni grejanje sa gravitacionom cirkulacijom - zašto ne?). A na gornju ploču bazena postaviti solarni kolektor i tako u isto vreme toplotno izolovati i bazen sa gornje strane i kolektor sa donje.

Solarni kolektori se najčešće prave od zmijasto savijene bakarne cevi koja je utisnuta u bakarni lim. Za industrijsku proizvodnju to je najlakši metod ali je tu upotreba bakra (koji je najskuplji materijal kolektora) veći nego što je neophodno. Ja predlažem da se uradi na sledeći način. Idealno bi bilo da solarni panel pokriva celu gornju ploču bazena tople vode ali nije neophodno. Za ploču prvo pričvrstiti drvene letve na koje će se oslanjati ram solarnog panela. Između letava postaviti toplotnu izolaciju. Ram napraviti od prohromskih kutija tako što bi se postavile dve duže poprečne i više kraćih koje ih povezuju, koje služe kao nosač za apsorberski lim i staklo. Poprečne kutije izbušiti ka unutrašnjosti kolektora kako bi služile i za dovođenje i odvođenje vode iz kolektora - iz donje (pošto je kolektor pod nagibom) bi se hladna voda pumpom ubacivala u kolektor a gornja bi služila za odvođenje vruće vode. Na donju stranu rama kolektora zavariti prohromski lim (mada može i obični crni sa dobrom zaštitom) a na gornju stranu pričvrstiti lim koji će biti apsorber sunčevog zračenja - bakarni lim je najbolji ali može i aluminijumski pa čak i crni sa dobrom zaštitom.

Kakva je prednost ovakve konstrukcije? Osim već pomenutog manjeg utroška bakra, u ovakvom kolektoru voda je u kontaktu sa celom površinom lima koji apsorbuje sunčevo zračenje što vodi boljem iskorištenju bez obzira na odličnu toplotnu provodljivost bakra ali nam daje i izbor za korišćenje nekog drugog materijala. Takođe, ovakva konstrukcija omogućava lako totalno pražnjenje kolektora - kolektor se nalazi iznad bazena vrele vode i lako je omogućiti vodi da otekne u bazen. Ovaj trik je posebno važan u hladnim zimskim danima (noćima) jer i pored najbolje izolacije može doći do smrzavanja vode u kolektoru - ako vode nema, nema šta ni da smrzne. Zbog toga, u nedostatku finansijskih sredstava, kolektor se za prvo vreme može prekriti običnom plastičnom folijom pa kasnije postaviti staklo.

p.s. Ideja je prikazana krajnje pojednostavljeno, ako neko bude želeo više objasniću kroz komentare.

jos jedna zanimljiva ideja o kojoj sam i ja razmisljao.

kao prvo - terminologija. panel je za struju, kolektor je za toplinu.

pa panel ...

u usporedbi sa krumpirima ( ne rugam se), tj. njivom povrca, povrce je bolji izbor. hocu reci ... bolje proizvoditi svoju hranu a kupovati struju nego ... obrnuto, proizvoditi struju a kupovati hranu. neka pomodnost, marketing, (lopovluk?) nas guraju da se bavimo onim cemu nismo strucni a da zapostavimo jednostavne stvari. pa ipak, ako se odlucimo proizvoditi nesto svoje struje opet racunati isplatljivost. moj grubi racun i malcice proucavanja bas ne ohrabruju investiciju. 1800 suncanih sati gospic, kod mene pod brdom mozda 1500. slabo. baterija skupa (2000 eura?), rok trajanja panela 10 - 15 godina, ucinkovitost na oko 50% nakon 7 godina. transformator (inverter), rad, odrzavanje, petljanje sa elektrom, dozvole, studije, cuda ... . skupo, komplicirano, tesko isplatljivo. da, isplati se ovima sto ubiru poticaje ali toga nema za obicnu raju. (nit treba biti za ikoga.)

jedino ... kad bi panel bio ne 20 kvadrata, toliki da bi pokrio oblacni zimski dan i noc, nego panel samo za vrhunac osuncanja, jedno 4 kvadrata. koristiti samo ljetnih 100 - 200 dana, mala i neskupa baterija, nikakve prodaje elektri nego koristiti do maksimuma kad proizvodi struju: perilicu rublja, zamrzivac tajmirati na popodnevno ekstra zamrzavanje, ujutro da ceka do mjere tolerancije, punjenje baterija za auto (opet je tu racun da li se isplati kupiti nesto kao nisan leaf radi roka trajanja baterije), pumpu, pilu, motokultivator, bicikl. rucno usmjeravanje (trakiranje);  azimut svakih desetak dana, prema suncu par puta svaki dan. to bi moglo, ako dobro procjenjujem, za 1000 eura. ali, rok povratka novca ne bi bio 15 godina (ako ikada jer zbrinjavanje opasnog otpada) nego 2 -3 godine. zimi? - kupovati struju.

kolektor:

ja ne bi petljao sa cjevcicama, bakrom, sistemima ... . jedna cijev izlozena suncu, plasticna, promjera dovoljnog da drzi stotinjak litara. staviti je uspravno uz zid, voda iz sterne (kisnica). isplatiti se ako vec imas takvo spremiste. graditi novu je vec racun. dakle, grijat ce vodu za tus a ostalu vodu moras dobiti iz sistema kojeg imas za cijelu godinu. sve je racun i cesto je bolje kupovati nego imati svoje.

od ostalih ideja koje sam snimio i svidjaju mi se jako hvale topinsku pumpu i tus kopji reciklira topinu (i vodu).

Izbornik